Na pomen belog Luka, iako vole njegovu nezamenjljivu začinsku aromu, dosta ljudi se namršti zamišljajući zadah koji ostaje posle konzumiranja, osećaj paljenja u ustima i želudcu, ponekad mučninu ili neke druge probavne smetnje.

Postoji rešenje kojim se uklanjaju ove neželjene prateće pojave korišćenja belog luka, a istovremeno ostavlja ovoj namirnici lekovitost, čak je i povećavajući zajedno sa gastronomskim mogućnostima upotrebe.

Poštujem dobre navike srpskog naroda. Jedna je ostavljanje i korišćenje kiselog kupusa.

Ukiselite na isti način i BELI LUK.

Dobićete isto tako zdravu i ukusnu namirnicu.

Sve što čini zdravim beli luk( uključujući i alicin kao aktivni lekoviti sastojak) ostaje nepromenjeno, a tokom procesa vrenja dolazi do stvaranja velikog broja probiotskih materija, povećavajući mu tako zdravstvenu i hranjljivu vrednost.

Način pripreme:

Kiseli se kao i kupus.
Očišćena čena stave se u teglicu ili teglu, ne naravno do vrha , pritisnu nečim da ne isplivaju, naliju slanom vodom par santimetara preko, i ostave da fermentišu.
Odnos vode i soli je je 10 g na 2 dl vode, tj. kafena kašičica na šolju vode. Prosto!

 Znak da mogu da se jedu je kad ne čujete više vrenje.  Zelena boja čena je uobičajena posledica fermentacije.

Što duže stoji, ukusnije je i zdravlje, mada sumnjam da ce stići dugo da stoji nepojedeno jednom kad ga probate.
Rasol, tj. tečnost u kojoj beli luk fermentira je odličan dodatak supama, čorbama, sosevima, mlevenom mesu i salatama.

Da napomenem da voda bude nehlorisana, so morska, a beli luk domaći, ili ne treba?

IMA JOŠ !

Baveći se preko 20 godina medicinom, lekovitim biljem i hranom dosta toga mi je paznju usmerilo na fermentirane proizvode, upravo zbog ogromne zdravstvene koristi.
Jedna rečenica izgovorena od mojih sinova kad su bili mali glasila je: “Zašto je sve što je zdravo odvratnog ukusa?”  i otkrila mi je svu jednostavnost toga kako treba da izgleda svaki nas proizvod.

Zdravo i ukusno!

Sve što proizvodimo i prodajemo koristimo i sami, brašno, čajeve, sokove, sušeno povrće i naravno nekoliko vrsta sirćeta (jabukobo, šljivovo, od šipurka, od suvog voća).

Ukus balsamiko sirćeta je karakterističan i dobro poznat, zahvaljujući velikim delom i tačno usmerenom, dugotrajnom fermentacijom .
Ima nešto što  po neobično punom i karakterističnom ukusu može da parira balsamiku svojom originalnošću je beli luk fermentisan sa medom i solju u šljivovom sirćetu u trajanju od minimalno pola godine.

 I ovde važi pravilo da se dužim vrenjem i odležavanjem dobija bolji ukus, pa ako za balsamiko treba čekati 12 godina, pola godine za jednu od najukusnijih i najzdravijih salata i začinskog sirćeta i nije mnogo.

Vredi sačekati.