Kada vas obuhvati zanimanje za određenu temu, verovatno ste primetili da odjednom sa svih strana počinju da iskaču ljudi ili događaji koji kao da su poslati da vam otvaraju vrata u dotad neviđen svet.

Moje zanimanje za fermentirane proizvode traje već nekoliko godina, koliko  zbog neobičnih ukusa, jos malo više i zbog veoma dobrog uticaja na zdravlje.

Tako se skupe rat na Svetoj zemlji, moj brat i profesor hemije.

Na Facebook-u jedan zanimljiv profesor hemije postavlja pitanje ko zna starinske načine konzerviranja hrane. Neverovatno koliko je ljudi osetilo potrebu da komentariše i pomene svoje dedove ili babe u kontekstu ukusa detinjstva.

Ipak, sve čega se sećaju su kiseli kupus, turšija, vodnjika, meso pečeno pa zaliveno vrelom masti u kantama ili držano u hladnom bunaru.

Profesor, malo nezadovoljan konzervatorskim stanjem nacije, kaže da su zapadnjaci u daleko boljem stanju od nas, pa jos uvek tradicionalno kisele i tako čuvaju mnogo veći broj namirnica, pa kaže da se između ostalog kod nas zaboravilo na kiseljenje jaja.

Uz malo čuđenja sam nekako olako prešao preko te meni neverovatne ideje, što mi nije inače običaj.

Ali, eto, sačekaše me otvorena vrata.

Pričajući o ratu u Siriji, koji može postati i svetski, brat i ja gradimo srpsku strategiju. Kao trećepozivci valja da se bavimo pozadinom. Hranom, lekovima i moralom.

Lekove iz sume i livade, hajde, znamo. Sa rakijom za sve namene posedujemo određene veštine.
Ali, kako sačuvati hranu za duži period kad nema gde da se kupi nikakva hemija za konzerviranje?

Majka, slušajući razgovor kaže da smo dokoni. Ali daje predlog za trap.

A mi se kao i obično setimo đeda. Za jednu Novu godinu taj magistar preživljavanja gladnog detinjstva i nemačkog logora (spremao nam je čak i paprikaš od puževa, gulaš od gugutki na zgražanje gospođe babe), izneo je na sto lubenicu.

Ma kakav Hudini! Heroj Nove 1975-te je sačuvao lubenicu zakopanu u sitni savski pesak u ćošku dvorišta.
Malo smežurana, ali iste slasti.

Tako su nekad čuvali i jaja u pesku i pepelu, čak i do dve godine. Verujemo dedi, svašta je znao.

 A onda se setimo i prababe, i oljuštenih jaja u tegli čuvanoj u duplom prozoru. Da nije bilo profesora, ko bi se setio…

Konzervirana ukiseljena jaja

Evo najprostijeg recepta, koji po želji možete modifikovati. Onaj prababin.

Mera je za klasičnu teglu .

Deset jaja staviti u šerpicu i naliti vodom da ih prekrije 1-2cm.
Kad proključa meriti 10 minuta, pa skinuti i staviti ih u ledenu vodu da bi se lakše oljuštila.

Dok se jaja kuvaju spremite oko 2 dl mešavine:

• 1 dl jabukovog sirćeta
• 1 dl vode
• 1 kašičica soli
• 1 kašika šećera
• nekoliko zrna bibera I list lorbera.

Mešavinu dovedite do ključanja.

Za to vreme složite oljuštena jaja u teglu slobodno ih lagano sabijajući.

Nalijte vruću mešavinu do vrha i zatvorite teglu. Kad se ohladi, pravac frižider. Može se koristiti posle nekih 7 dana, a da tako stoji može i 6 meseci. Mada će vam teško opstati i dva dana kad jednom probate, pa tačan rok trajanja ne znam.

Opciono (kakav moderan idiotski izraz), dodavanjem parčeta cvekle u spremanje mešavine dobijete kasnije neverovatnu crvenu boju jajeta, na radost dece I ljubitelja lepog serviranja.

Ukus je jako lep, namirnica je vrlo hranjljiva, takođe je prebiotik.
Za užinu, iznenadne goste, uz pivo i sir .

Preporučujem.

Ako smislite neki drugačiji začinski ukus, podelite recept.
Pre nego što počne svetski rat.