Imate li utisak da su svi bolesni?
Televizija, društvene mreže, štampani mediji, bilbordi – oglašavaju lekove, dijagnostičke i terapijske procedure, najnovije dijete koje sprečavaju bolesti; štetnih navika je sve više, toksina i novootkrivenih bolesti takođe; hrana koju smo dosad jeli, po najnovijim saznanjima, dovodi do najgorih boleščina i masovnog ludila.

Jesmo li stvarno slabog imuniteta, bolesniji , manje plodni, luđi?

Sedamdesete godine XX veka su iznedrile teoriju globalnog sela, devedesete teoriju kraja istorije, a ovaj vek virtuelnu stvarnost i neverovatnu uobraženost svih slojeva društva gde se površno znanje naziva mudrošću i sveznanjem.

Kao kokoške kljucamo po internet dvorištu globalnog sela, puni sebe i svog sveznanja, jer znamo, pobogu, da iza brda nema ništa, nadmeno tvrdimo da smo zahvaljujući tehnološkom napretku daleko pametniji od svojih predaka.

E, pa hajde da vidimo šta rade oni koji, po Njegošu, na brdu malo poviše stoje, pa više vide no onaj pod brijegom.
I da promenimo ugao gledanja (opet po Njegošu) na mikrokozmu tj. na mikrokosmos ili sebe same.

A nas mikrokosmos je ovakav:

• Mi smo planeta na čijoj površini i unutrašnjosti žive milijarde bakterija, na obostranu korist. Bakterije čine od 1,5 do 2% naše telesne težine.
• Tri dana po rođenju, već smo potpuno kolonizovani bakterijama i to najvećim delom onim vrstama koje nose naše majke.
• Naš probavni sistem ima resorptivnu površinu od 400 m². U jednom mililitru crevnog sadržaja ima 100 hiljada milijardi bakterija svrstanih u 2000 različitih vrsta.
• Creva su iznutra obavijena epitelnim ćelijama koje se potpuno zamenjuju novim svaka tri dana.
• Da u crevima nema bakterija koje proizvode vitamin K, morali bismo dnevno da pojedemo bar 50 kg zelene salate ili bismo na smrt iskrvarili.
• Svakodnevna interakcija organizma sa normalnom  bakterijskom florom održava i čini adekvatnim dobar imuni odgovor.

Sve su ovo poznate činjenice.
A poznato je jos nešto…

Globalno selo su oblikovali požari.

Požari revolucija: francuske,  američke,  oktobarske, informatičke, i dva svetska rata pride, spalili su različitosti, ujedinili zapadnjačku civilizaciju globalizacijom i engleskim jezikom, jednom valutom, monokulturom kukuruza, krompira na herbicidom spaljenom zemljištu bez drugih biljaka, nametanjem samo jednog načina života zvanog demokratija koji propisuje čak i do koje veličine i oblika treba da poraste krastavac.
U Amazonskoj prašumi na nekoliko kvadratnih kilometara živi više hiljada različitih biljnih i životinjskih vrsta. Neke su i danas nepoznate. Čovek se u svojom nadmenosti setio da požarima krči guste šume, bilje i rastinje na tom prostoru. Nekoliko godina posle požara, to zemljište je pokriveno oskudnom vegetacijom, sa veoma malim brojem različitih vrsta. Brojne vrste se nikad više ne pojave na starom staništu.

Naše livade posle višegodišnjeg silovanja nemaju više ono bogatstvo različitosti koje oni nadmeni nazivaju zvučnim imenom “biodiverzitet”. Zato ima korova kom ni hemija ne može ništa; pored tih korovskih biljki više ne mogu da rastu one nekadašnje vrste, pa se ima utisak da su celim livadama protutnjale zarazne bolesti.
Na poplave, tornada, zemljotrese i cunamije reagujemo huleći na sile prirode koje ne možemo potčiniti sebi.

Tako se ponašamo prema planeti kad smo na poziciji bakterija.

A kako se ponašamo prema bakterijama kad smo mi svemoćna planeta?

Opet se vraćam na poznate činjenice.

Posle terapije antibioticima u trajanju od sedam dana, potrebne su dve godine da se bakterijska flora u crevima oporavi, i to na žalost ne u raznovrsnosti kakva je bila pre uzimanja antibiotika.

Neodoljivo podseća na požar u amazonskoj prašumi, zar ne?

U poslednjih 10 godina učestalost infekcija izazvanih bakterijom Clostridium difficile, čiji toksini izazivaju najteži oblik upale debelog creva, u celom svetu su povećane za skoro 240%!
U skoro 80% slučajeva su antibiotici odgovorni za nastanak ovog oboljenja.
Uglavnom je prisutno u bolnicama i staračkim domovima.

Možda do 10% zdravih  ljudi u svom probavnom sistemu ima i ovu bakteriju, ali zahvaljujući normalnoj crevnoj flori, koja ne dozvoljava njen razvoj, nemaju bolest.

Neodoljivo podseća na uporne  korove na livadama, prskane ko zna kakvim pesticidima, zar ne?

Pa da li i ove naše bakterije vladaju svojom planetom, kao mi našim svetom na isti način, čineći ga dobrim ili lošim mestom za život?
Kako one utiču na stanovnike virtuelne stvarnosti, one uobražene sveznalice i konzumente globalne demokratije i kupovine iz fotelje jednom klikom miša?

Rađa se, raste i sazreva generacija koja se kune u antibakterijske sapune, vlažne maramice, pampers pelene, omekšivače rublja; majke ne doje decu da ne bi pokvarile grudi a idu u teretanu deset dana po porođaju da bi bile fit i poželjne. “Ti si moja princeza, ne da tebe majka ni u vojsku, ni u polje”,  slogan je majke novog doba čija deca bivaju oslabljena već u prvim danima života.

Porođajem prirodnim putem, kada beba prolazi kroz porođajni kanal, nasleđuje se oko 40% majčine bakterijske flore.
Dete rođeno carskim rezom prvo nasleđuje floru sa kože majke, babice ili lekara, kao i on bolničku.

Alergije, ekcemi, astma, gojaznost su daleko češći kod dece rođene carskim rezom nego kod beba rođenih prirodno.

Staro pitanje brižnih roditelja bolešljive dečice nekad je postavljano kroz vajkanje: “Kako Cigančad, gola, bosa, prljava, nikad nisu bolesna i stalno su srećna, a ovo moje, što mu sve pružam, stalno je bolesno i kilavo?”

Da,kako?

U prašini i zemlji živi Mycobacterium vaccae. Ova bakterija je često deo bakterijske flore krava. Na ljude ima zanimljiv efekat. Naime, pod njenim uticajem naš organizam stvara i luči serotonin, zvani hormon sreće.

Eto jednog od objašnjenja za sreću i zdravlje generacija koje su se igrale napolju, prljajući se, ali i  jedući raznovrsnu hranu, tako jačajući i imuni sistem.

Pored ovog uticaja tzv. dobrih bakterija na imuni odgovor postoji i njihovo dejstvo na impulse nervnog sistema i samog mozga. Poznata je činjenica da sastav crevne flore ima važan uticaj i na ponašanje i raspoloženje.

Stomačni mozak?

Već odavno je dokazana veza promene crevne flore sa uticajem na nastanak gojaznosti, dijabetesa, metaboličkog sindroma.

Razmislite posle ovoga o nečemu što će sigurno imati uticaj na ekosistem crevne flore.
Koliko često čujete ili izgovarate ove rečenice?

• Uzeću antibiotik na svoju ruku, jer nemam vremena da čekam kod doktora.
• Doktor mi nije “pokrio” dete antibiotikom, a ima temperaturu, idem kod drugog koji će biti razumniji (piše antibiotike).
• Ne vari mi želudac, kupi mi “Ranisan”.
• Ide leto, kako da se skinem na plaži? (Tu su razne dijete koje preko noći skidaju kilograme, čudesne, brze, po krvnim grupama, visokoproteinske, 10 dana samo kupus, voćne… vegani, frutarijanci, sledbenici otkrovenja tajni večne mladosti imaju odgovor na sve).

Koliko smo mi, sveznajući pokoritelji sveta, ovog našeg makro i mikrokosmosa, izmenili i jedan i drugi, i da li su oni izmenili nas braneći se kako znaju i umeju, pokušaćemo nekim starijim metodama (dedukcijom i analizom) da objasnimo.

Pa šta nam Bog da.