Berba je od početka aprila do maja, sakuplja se cvet i koren, s tim što se koren može vaditi i sušiti i na jesen.

Sastav

Koren sadrži 5-10%  triterpenskih saponina , fenolne glikozide, hinone.
Cvet sadrži 2% saponina, flavonoide ( kvercetin, kemferil, luteolin, apigenin), biljne enzime.
Mlad list sadrži veliku količinu vitamina C, pa u rano proleće može da se koristi kao salata dok još nije počeo da gorči.

Delovanje

Za sekretolitičko i sekretomotorno delovanje ( razvodnjava i izbacuje sluz) odgovorni su saponozidi tako da koren i cvet sa drugim biljkama ulaze u sastav pulmoloških čajeva.
Saponozidi razlažu disulfidne veze u molekulima sluzi, pa je veća količinu ovih materija, ako se unese odgovorna i za neželjene efekte vezane za probavni sistem ( mučnina, povraćanje, proliv).
U narodnoj medicini pored ovoga čaj od jagorčevine  se koristi kod iscrpljenosti, nervoze, anksioznosti i kod slabosti srca.
Zbog nedovoljno proučenog dejstva glikozida( primulaverozida sastavljenim iz dve komponente) preporučuje se izbegavanje za vreme trudnoće i dojenja.

Kako koristiti

Oko 2 g suvog korena potopiti u 2 dl hladne vode, zagrejati da proključa, kuvati jos 5-6 minuta.
Sladi se medom i pije 3-4 puta dnevno.

Kašičica cveta se prelije sa 2 dl ključale vode, poklopi se i odlije za 7-8 minuta i pije sa medom.
Cvetom rastresito napunjena staklena boca dolije se belim vinom, zatvori i odlozi na dve nedelje. Uzima se po jelovna kašika 2x dnevno kod nervoze, u PMS-u, slabosti srca.

Macerat cveta u ulju, posle 4-6 nedelja stajanja koristiti za masazu posle uboja ili kod upale mišića.

Sitno iseckan mlad list pomešan sa mladim lukom je veoma ukusna i zdrava salata, slaže se sa jelima od krompira.