Upotreba šljivovog sirćeta u kulinarstvu

Užičani su veoma ponosni na svoje “patente” i ljubomorno čuvaju pravo na njih. Samo u Užicu su pravi lepinja sa sve, kajmak , pršuta i rakija klekovača.
Šljivova rakija koja nije odležala u buretu nego je “bela” je svetogrđe. Reci Užičanima da ste bili u Užicama ili u Kremni,  umesto u Užicu i Kremnima je uvreda ravna psovanju. 

A ima, eto i jedan zaboravljeni proizvod, nekad uobičajen i obavezan u svakoj kući u užickim selima( u to računam i erski Zlatibor). Zaboravili ga Užičani, zaboravili kao i luč i katran, i kao i svoje bistre, snalažljive i hrabre đedove i babe.

Nekad se to zvalo ŠLJIVOVIK.

Šljiva je bila vrlo vredna i korisna . Gledalo se da inače ništa ne propadne, pa tako ni šljiva, jer sve od nje napravljeno  bilo je kao novac u banci.
Kad zastane para, treba da se plati porez, padne se na neplaniran trošak, proda se rakija.
Jeste lep kajmak i pršuta, ali rodbina u Beogradu, sinovljeva tazbina u Užicu ili hirurg u bolnici su uvek čeznjivo gledali žuti li se nesto u flaši ili balonu.

Čime se zasladiti zimi nego džemom od šljiva? Dva kila suvih šljiva su uvek koštala kao litar rakije.
Pa da li bi neko od takvog blaga odvojio za nešto sto nije vredno? Užicani sigurno ne.

Tako je uvek pre pečenja rakije odvajana jedna količina šljiva da fermentira u ŠLJIVOVIK tj. u šljivovo sirće. Fermentacija nije prekidana, pa je sirće  nastavljalo da “radi” nekad i godinama. I zbog toga je zvano ” ŽIVO SIRĆE“.

Ovo je bio proizvod za posebne namene, a ne za svakodnevnu upotrebu.
Njime su začinjavana jela i salate za vece praznike, ili kada je kum dolazio u kuću.

Kada se deca razbole, dobiju visoku temperaturu, upali im se grlo ili pokvare stomak, pili su ili privijali šljivovik sa projinim brašnom na grudi ili tabane.

Za razne kožne promene, urasle dlake, čireve, kod reume, privijan je na lanenom platnu ili na sjernatoj( neopranoj) vuni, u kombinaciji sa svinjskom masti, suvom koprivom ili listom oraha i spasio je dosta  Zlatiboraca raznih muka.

Skloni lakom zaboravljanju i veličanju tuđeg jako dobro smo upoznati sa Balsamiko sirćetom, japanskim Umeboshijem, soja sosom ali odgovorno tvrdim da je odlezali šljivovik daleko zdravija, ukusnija i  kvalitetnija namirnica.

Kratko o SASTAVU.

Svaki fermentisani proizvod zadržava svu biološku vrednost sirovine, izuzimajući šećere koji fermentišu u alkohole ili sirćetnu kiselinu, a daljim odležavanjem stvaraju se i neka nova jedinjenja takođe velike biološke vrednosti.

Tako šljivovik sadrži pravo bogatstvo u mineralima: K, Na, Ca, P, Mg, Fe, Mn, Zn, Cu, J. Da napomenem da su prisutni u koloidnom obliku, najboljem za iskorišćavanje u organizmu.

Sadrzi flavonoide, antocijane , procijanidine sve tzv. antioksidante. Vitamine A, C, B1, B2, B3. Takođe i razne prebiotske i probiotske materije.

ZA ŠTA SE KORISTI?

Priča o prevenciji i očuvanju zdravlja se dobrim delom svodi i na ispravnu i raznovrsnu ishranu. U tom smislu i namirnica poput šljivovog sirćeta ima svoje mesto.

Zbog dobrog sastava redovnija upotreba ove namirnice se može preporučiti kod dijabetesa, reumatoidnog artritisa, osteoporoze, poremećaja u radu jetre, hroničnog umora, problema sa probavom, povišenih masnoća u krvi, bolesti štitaste žlezde.

Proantocijani, pigmenti kojima je bogato šljivovo sirće /u proseku 10 g na 100 ml./ su poznato sredstvo u preventivi starenja krvnih sudova, demencije , srčanih i malignih oboljenja.

KAKO SE KORISTI?

Ujutro 1 jelovnu kašiku šljivovog sirćeta sa (može i bez)  1 kašičicom bagremovog meda razmutiti u 2 dl vode i popiti na gladan stomak.
Ukus je veoma prijatan, voćni i osvežavajući.

GASTRONOMIJA

Odličan ukus daje salatama – zelena salata, svež kupus, maslačak, rukola, rendana šargarepa ili čičoka.

Neobično ukusna salata se napravi kada se iseče srednja glavica crnog luka ( može i zeleni ili praziluk), 2-3 čena belog luka, doda se kašičica meda, šljivivo sirće , maslinovo ulje i začina po želji. Pravi ukus dobija kad odstoji 15-ak minuta.

Daleko lepši ukus dinstana jela od povrća, mesa ili pečuraka dobijaju kada se u toku pripreme doda šljivovo sirće. Slično je i sa čorbama gde se ovo sirće dodaje u posluživanju.

Mariniranje mesa ili ribe u slanoj marinadi sa šljivovim sirćetom u toku 2-3 dana pre pripreme preporučujem kao delikates.

Salata od kiselog kupusa sa uljem, tučenom paprikom i šljivovim sirćetom zimski je specijalitet.

KAČAMAK

U tanjir vrućeg kačamaka dodati kašiku šljivovika, dve kašike kajmaka i kašiku pretopa, izmešati dobro.
Ukus starinsko zlatiborski.

Sve u svemu, ko voli miris vinskog podruma , voleće i ovu neobičnu voćnu aromu. Meni  miriše na stari, seoski Zlatibor i polumračni, kameni podrum ispod brvnare od belog bora. 

Ako prošlost može da miriše, onda je to miris šljivovika.