Kora bele vrbe (Salix alba) spada u one lekovite delove biljke široko upotrebljavane još u antičko vreme u različitim civilizacijama. Upotrebljana je u staroj Grčkoj i bliskoistočnim zemljama iz istih razloga kao i u prekolumbovskoj Americi i antickoj Kini.
Korišćena je kod bolova raznog porekla, povišene temperature i reumatskih tegoba tako što se kora ovog drveta kuvala i pila kao čaj.

Početkom XX veka u zamahu eksperimentalne hemije izolovan je aktivni delujući sastojak kore vrbe nazvan salicin po latinskom nazivu ovog drveta, pa je daljim eksperimentima izdvojena salicilna kiselina u čistom obliku.

Međutim, pored gore navedenih dobrih imala je i veoma nezgodne i često opasne nezeljene efekte: bolove u stomaku praćene prolivom, gastritis i krvarenje u želudcu I crevima pa su zabeleženi i smrtni ishodi zbog predoziranja.

Da li je i danas tako, svi sumnjamo…

Posle prvobitnog oduševljenja lekara i pacijenata  obolelih od reumatskih oboljenja ponovo su na dnevni red došla neželjena dejstva( npr. pogoršanje kod obolelih od gihta jer salicilati povećavajući nivo urata u krvi, čiji se kristali talože u zglobovima izazivajući hronično bolno zapaljenje). Početkom XX veka zabranjeni su preparati protiv bolova sintetisani od opijumskog maka, kanabisa ili američke koke.

1971. Džon Vejn( ali ne onaj kauboj) dobio je Nobelovu nagradu za otkriće CIKLOOKSIGENAZE , enzima koji inhibira acetilsalicilna kiselina, suzbijajući tako proizvodnju PROSTAGLANDINA I TROMBOKSANA.

Običnim jezikom rečeno prostaglandini prenose informacije mozgu o bolu, deluju i na prirodni termostat koji se nalazi u delu mozga zvanom hipotalamus, oblazu sluzokožu želudca.

Kasnije su otkrivene dve vrste CIKLOOKSIGENAZE : COX-1 i COX-2.
COX-1 je odgovorna za nastajanje zapaljenske reakcije a COX-2 za oblaganje sluznice zeludca, pa je kasniji trud bio usmeren na stvaranje lekova koji imaju samo COX-2 inhibitorni efekat da bi smanjila neželjena dejstva.
Pa pošto veštačke stvari kojih inače nema u prirodi nekako uvek imaju i tu osobinu da se pokažu kao zli Gremlini , za pojedine lekove iz ove grupe je ustanovljeno da jako povećavaju rizik od srčanog udara.

I tako ne postoji način da se izmeri bol, jer je to krajnje subjektivan osećaj svakoga od nas  i niko ga ne doživljava isto niti ima isti emotivni odgovor na bol.

Sedare dolorem, divinum opus est!
Ukloniti bol, božansko je delo!

Lepa i tačna latinska poslovica.

Ali…

Svaki lekar zna kako je teško biti razapet između one ljudske želje da se ukloni patnja uzrokovana bolom i osnovne postavke medicine ” ne naškoditi” sto se često dešava zloupotrebom antireumatika, uglavnom od strane samih pacijenata, a povremeno su im saučesnici u tome i lekari.
Da ne širimo priču na razloge trošenja enormnih količina tableta protiv bolova u zapadnjačkoj civilizaciji, nego da damo savet onima koji su skloni korišćenju biljnih lekova.

List crne ribizle

I ovde su čuveni polifenoli glavni za lekovito delovanje.
Prodelfinidin iz lista ove biljke ima antiinflamatorno delovanje, a drugi prisutni polifenoli pokazuju pretežno COX-2 delovanje u odnosu na COX-1 delovanje.
Koristi se kod reumatskih tegoba, artritisa i drugih bolova. Ima daleko manje neželjenih dejstava od sintetskih antireumatika i blaže delovanje.
Kontraindikovan kod srčane i bubrežne slabosti.

Recept:

2-4 grama (1-2 kafene kasišice ) isitnjenog suvog lista preliti sa 1,5 dl ključale vode,
ostaviti poklopljeno 8 do 10 minuta, procediti.
Piti više puta na dan po šolju.

List crvene i bele ribizle nema terapijski efekat.