Zanimljivo, svi su imali potpuno isto pitanje:”Možeš li, molim te, da mi preslušaš pluća?”
Razlog sam otkrio lako. I bio zgranut!
U jutarnjem programu je gostovao neki doktor pulmolog koji je ispričao da je karcinom pluća podmukla bolest čiji su simptomi malaksalost, bledilo i kašljucanje i davao crne prognoze.

Ko to u proleće nije malaksao i bledunjav kad naglo otopli posle duge zime?

To jutro televizijom posejan strah je doveo samo kod mene preko deset ljudi. Taj pristup prevenciji karcinoma pluća, ako je to uopšte i bio smisao emisije za opušteno subotnje jutro, niko normalan ne primenjuje.
Ozbiljan epidemiološki zahvat ne počinje pričom da će ti umreti majka ako prođeš ispod merdevina.
U ovom slučaju, borba protiv pušenja kao glavnog uzroka raka pluća se lako reši cenom od 20 evra za paklo cigareta i prekidom saradnje sa Milom i Canetom.

A ovaj PRVI ZAHVAT je upravo tako počeo. Istovremeno na tri fronta.

Na jednom se insistiralo na opštoj zainteresovanosti zdravljem i medicinom tako da je danas tri četvrtine tema u medijima vezano za zdravlje : emisije i kanali o medicini, časopisi, grupe na društvenim mrežama, reklamiranje medicinskih procedura.
Na istom zadatku su priče o zdravoj hrani, zdravom načinu života, zdravoj trudnoći, kozmetici, holesterolu, seksu, aterosklerozi.
Sve je koncipirano na strahu.

Ako imaš ” to i to” a ne koristiš ” to i to” čeka te bolest i smrt u mukama. Ako ne sprečiš ” to i to” radeći “to i to” bićeš kriv što si se razboleo i umro.

Meni liči na prolazak ispod merdevina sa krivicom da mi umre majka.
Istovremeno, dakle je narodu ulivan osećaj krivice za odgovornost ako se kojim slučajem razbole i obraća im se kao maloj deci ili mentalno retardiranim osobama koje ne znaju šta je za njih same dobro.

Sa doktorima je išlo malo drugačije. Manipulisalo se sujetom i željom za statusom u društvu. Uz istovremeno urušavanje zdravstvenog sistema puštana im je priča da nisu dovoljni cenjeni i plaćeni u odnosu na druge državne službenike, ali da se sami moraju izboriti za status elite.
Istovremeno, urušavan im je status u društvu kampanjom “doktori su mi ubili majku”, ” zbog doktora mi je umrlo dete”, “kad im daš pare da vidiš kako su odjednom ljubazni”… generalizujući i odvajajući lekare od naroda.
Kad sam pričao kolegama da pokušavaju da nas zavade sa narodom nisam baš naišao na razumevanje, ne sebe već situacije.

Što nas je dovelo do DRUGOG ZAHVATA.

Taj zahvat je u najvećem procentu bio usmeren na lekare.
Alat daljeg modeliranja je postao NOVAC.
Počela je priča o zdravstvenom osiguranju, da nema para, da se ne može sa ovoliko novca organizovati obim zdravstvenih usluga, fonda su se dohvatili članovi G17 koji su već uništili domaće banke, a nastavili sa uništenjem domaće farmaceutske industrije( svuda tvorca enormnog profita) i plasiranog kapitala u banjska i hotelska lečilišta i odmarališta(svuda sigurnog kapitala i dividendi).

Ipak, najgori efekat je doneo zakon koji je kriminalizovao zdravstvo, po predlogu ministra Milosavljevića, o dodatnom radu kod privatnog poslodavca.

Uvek sam ga poredio sa primerom da je sudija koji nam sudi, posle posla advokat suprotne strane u istoj parnici. Da li bismo pristali na takav odnos?
Za ogromne koruptivne radnje niko nikad nije kažnjen, a bes naroda je usmeravan na ginekologa i hirurga koji traži porodilji 100 evra za porođaj ili istu svotu da ukloni žučnu kesu.
Ali, ko da brani one druge, požrtvovane kad su ih već posvađali sa narodom, zar ne?
I već odavno spremne etikete zalepljene su na lekare Domova zdravlja “pisari i skretničari”.
Njih surovo kazne ako “ne čuvaju pare fonda” poštujući sulude propise o tome šta smeju a šta ne u lečenju svojih pacijenata. Po džepu, naravno. Nemaju vremena da leče od administrativnih obaveza.

Ne ulazim u broj drugih “skretničara” iz bolnica u privatne ordinacije, ali znam da je najveći strah ovog nivoa zdravstvene zaštite tužba da nešto nisu uradili dovoljno stručno. Odštete su enormne, kao i gubitak ugleda. Novac diktira da sve bude”pokriveno papirima” zbog mogućnosti tužbe. I polako to biva jedino bitno.

Ima li danas iko ko nije ubeđen da bez para nema lečenja i zdravlja?

Naročito mi je zanimljiv bio muk lekara kada je donet”kodeks ponašanja”. Naime, jedna stavka zabranjuje lekarima da javno, bez dozvole direktora govore o svom poslu i funkcionisanju ustanova i zdravstvenog sistema pod pretnjom otkazom. To sme samo portparol. Strah, strah… Kastracija, ili narodski štrojenje.
Ovo bih nazvao “imunitetom stada” a portparola “ovnom predvodnikom”.
Čobanin negde zadovoljno broji novac.

Tako je sve spremljeno za TREĆI ZAHVAT.

PANIKA!
Nikad svojstvena pravom doktoru. Pravi doktor nikad ne paniči. On odaje utisak da sve zna. I zna, i ume, i može. I Bog mu pomaže da pomogne. Panika zavlada kad nema doktora.
PANIKA!
I vi ste primetili da nema doktora?

A situacija sledeća, kažu mediji:

– smrt vreba iz tanjira
– opasnost iz trave- krpelji seju bolesti
– Sanja se sapela dok su pravili roštilj, sada je nepokretna
– počelo je kao obična bubuljica, sada sam na hemioterapiji
– dete dobilo autizam posle vakcine
– antibiotici više ne deluju, umiraćemo od običnih infekcija

Pa gde su doktori?
Zajednički poduhvat ” korisnih idiota” nas je ostavio bez njih.
To je smisao TREĆEG ZAHVATA.

Uz naš blagoslov doktori su otišli iz države,a oni koji su ostali ne smeju ništa, ne znaju ništa, ne mogu ništa, samo traže pare, mokre u lavabo, šalju kod specijalista, piju i jure medicinske sestre, plaća ih farmaceutska mafija da kriju od vas lekove, daju hemioterapiju i kome ne treba zbog dila.
U panici nema razuma. U panici nema znanja, niti hrabrosti.
Samo onaj koji izaziva i rukovodi panikom zna šta hoće. Zato to i radi.
U panici ćete čitati horoskop, tražiti sertifikat organske hrane, alkalizovati i hidrirati telo, ne puštati decu u livadu, plašiti se migranata, bežati od babe i dede, izbegavati ljubav zbog mogućnosti zaraze, prijaviti komšiju jer se ne plaši bolesti, poverovati u nepostojeću epidemiju smrtonosne bolesti i emitovan napad vanzemaljaca na svim televizijama.

No, bitno je ostati u miru doma svog, fizički zdrav a mentalno i moralno na samrti.

Nekako, sve mi ovo budi asocijacije na već viđeno.

U epidemiji kuge naš vrli prosvećeni zapad je sprovodio pogrome nad Jevrejima jer su se upadljivo manje razboljevali od kuge.
Nije razlog bilo jevrejsko veštičarenje, već dobre higijenske navike koje evropljani nisu praktikovali.
Ipak, neko je u panici okrenuo “stado” da izgazi “neprijatelja” (različitog).
Sve češće čujem izraz “imunitet stada” umesto nekadašnjeg “kolektivni imunitet”.
Budi li to vama neke asocijacije?
Meni da.

Prvi zahvat na reči Vladike Nikolaja o duhovnoj smrti koja nam dolazi od Evrope.

Drugi zahvat na reči:” I ohladnjeće ljubav mnogih…”

Treći na sledeće:” i čućete vesti o bolestima, ratovima i zemljotresima, ali ne slušajte ih jer nije još gotovo”.

Nije pitanje panike, ne plašim se, ali imam strepnju da ću dočekati sledeću posledicu ČETVRTOG ZAHVATA, sličnu Jevrejima:” i biće ljudi tog vremena kao demoni, pa će govoriti: ti nisi kao mi, ti mora da si lud, i tražiće da te ubiju”.